Hari Mata Hari

Nekad je znalo tako
puhnuti jugo jako
i donjet’ miris mora
ispod prozora u stari park.

A jablan sav od snijega,
sam na vrhu brijega.
Okupan zlatnom bojom,
dok za sobom sunce vuče mrak.

U mome oku ima sive, ima plave,
ima kamena i neba.
Al’ u mom srcu ima vatre
i za hladne noći, ako treba.

Ref.
Te oči plave kada vide mene
vide ćilim šareni.
A ja te volim, jer takvi kakvi jesmo
jedno za drugo smo stvoreni.

Nekad je znala tako,
doći ljubav lako.
Al’ k’o da ima krila
vrat se nestane u trenu.

Mor’o sam čekat dugo.
Tebe, ma kog bi drugog.
Jer samo jednom čovjek u životu
sretne takvu ženu.