Bajaga i Instruktori

Znam čoveka,
stanovao je tu odmah iza,
mučila ga apstinentska kriza,
mučila ga danima.

On mi je rekao
da se susreo sa samim Bogom.
Da je u grobu s jednom nogom,
da sa sobom ne priča.

Čovek se mučio,
čovek je non-stop mislio na belo.
I ne zato što mu se htelo,
niti što je voleo.

Imao je male zenke,
bledu facu, ružno lice.
Patio je od hronične
nesanice.

Znam čoveka,
on je pokušao da se skine.
Ali je teško sa visine,
da se spustiš bezbolno.

Još mi je rekao
da je sanjao nekakve vrane,
koje su graktale sa grane.
Koje su mu pričale.

Da je on gotov,
da je samo pola ljudskog bića.
Da je jedan od slabića.
Od uličnih kerova.