Ringispil

Đorđe Balašević » Текстове

Curi od jutros od četiri-pet,
rešilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.
Poliva kiša al’ to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k’o severni Banat,
manje više, i sa kišom i bez kiše.

Vreme se vuče k’o teretni voz,
gde li večeras da pomolim nos?
Klasika: „Konobar, un cafe’ macchiatto“. Pa da.
Prolazi vreme, al’ to mu je manir,
i sve je to plitko k’o plehani tanjir.
Izeš sliku, nigde jedra na vidiku.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.
Dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj ovom svetu malo boje, čudo moje.

Veče se klati k’o prezreli klip,
teška vremena, a ja težak tip
gravitacija začas uzima svoje.
Slab sam ja igrač za subotnje gužve,
al’ shvatam pomalo te pokretne spužve:
neko pijan lakše život odrobija.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.
Dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje.

Sustajem, odustajem, pritiska me kao pegla.
Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo vergla.
Nekad si me čudila. O, danas bi mi tako legla.
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla.


Виж още:
  • Devojka sa čardaš nogama Devojka sa čardaš nogama

    18 март 2010

    Nosila je jelek svileni kao u pesmi narodnoj. I krstić, znak na lančiću da nekog čeka navodno. O, to su bili svatovi sve kičeni i zlaćeni. A mi smo bolje svirali neg’ što smo bili […]

  • Svirajte mi Jesen stiže, dunjo moja Svirajte mi Jesen stiže, dunjo moja

    5 декември 2009

    Toga jutra sam stigao putničkom klasom pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane. A u vojsci sam stekao druga do groba i hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane. Ušao sam na […]

Напиши коментар