Romana Panić

Možda si dobra za noć,
za nešto više, lutko, ne vrijediš.
Ti, što mi nanosiš bol.
Ti, što na mojim suzama sijediš.
Možda si noćas sa njim,
do ujutru ćeš već biti sama.
Od boga kažnjena što
gaziš po tuđim suzama.
Jer ovde samo si gost.
Upamti to.
Bolje pusti taj hir
da ne bi pala u vir,
kad staneš na ti suza most.

Ref.
Što je moje, moje je,
ko te je to zvao,
Što je moje, moje je,
nije mi te žao.
Sama probala,
sama pala.
U paklu gorijećeš,
to ti je hvala.
Što je moje, moje je,
ko te je to zvao.
Što je moje, moje je,
nije mi te žao.
Bićeš proklijeta
dok postojim.
Ti, što si spavala
na suzama mojim.

Možda si dobra za noć
da varaš ljude i da se kriješ.
Ti, što mi nanosiš bol
i što se mojim suzama smiješ.
Možda si noćas sa njim,
do ujutru ćeš već biti sama.
Od boga kažnjena što
gaziš po tuđim suzama.
Jer ovde samo gost.
Upamti to.
Bolje pusti taj hir
da ne bi pala u vir,
kad staneš na ti suza most.