Ponovo si noćas mila
lagala da nisi bila s njim
– ja to osetim.
Ponovo su usne tvoje
drhtale k’o da se boje
da ti ne oprostim.

Zašto ti je to trebalo,
zar nisi mogla ti priznati.

Ref.
Još su ti usne umorne
i sve što kažeš znam da nije,
još su ti suve cipele,
napolju znam da kiša lije,
još su ti vreli obrazi,
u oku sjaj ne prolazi,
još ti na licu piše čija si,
samo moja nisi.

Uzalud mi kriješ lice
znam te oči izdajice
– sve si odglumila.
Isprljana poljupcima,
otrovana dodirima
znam da si lagala.

Zašto ti je to trebalo
zar nisi mogla ti priznati.