Vesna Zmijanac

Čula sam da si ovih dana
na jedan san tačku stavio.
Sad znam da sanjala sam sama,
ti si se samo pravio.

Ja još po navici postavljam večeru za dvoje,
u nebo pogledam i tamo vidim oči tvoje.

Ref.
I kome sada da dam ruku
kad si ti pronašao svoju luku.
Ne znaš ti onoj koja voli.
More je jedno zrno soli.
I kome dušu otvaram, kad tebe to ne boli.

Kada ti stane sat na ruci
da li ćeš bar tad da pomisliš.
Da ovaj sat u mojoj duši
proradi tek kad me zagrliš.

I da su kazaljke jedno, a život nešto drugo.
Ti, moja srećo, a i moja tugo.