Jelena Rozga

Ulaziš k’o da me nema,
opet taj miris parfema.
A nije tvoj, ni moj.
Bože, čiji je?

Skidaš se, umorno sjedaš,
šutiš, u oči me ne gledaš.
Ti nisi svoj, ni moj.
Bože, čiji si?

Ref.
Dal’ da pitam šta se događa,
da mi kaže što ga pogađa.
Il’ da šutim i zaboravim te,
jer sve mi tvoje oči govore.

Da l’ da pitam što je sa nama,
što mi sunce sjenom zaklanja.
Il’ da šutim i zaboravim te,
jer sve mi tvoje oči govore.

Više tu ničega nema –
poneka dosadna tema.
To nije spas za nas.
Boze, što je to?