Vesna Zmijanac

Zlatnim nitima mesec tka
stazu do tvoga jastuka.
Negde na kraju sveta,
tamo gde ne idem ja.

Kome li su noćas vatrena
ta tvoja dva oka kafena.
Od koga ih ne kriješ,
zbog koga mi boluješ?

Ref.
I da imam sto života,
ne samo ovo zrno.
I tad bi me tvoja lepota
zavila u crno.

Zar ja nemam prava da znam
za koga gore te tvoje oči.
Zar ja nemam prava da pitam
kome noćas čašu točiš.