Tanja Savić

Bio si bol u mojim grudima
u glavi gore i od ludila.
U srcu nezvan gost,
u grlu tanka kost
kada nemam vazduha.

Slepa ulica i hladan dom,
crno nebo nad Beogradom.
To si mi bio ti,
al’ sada ne brini –
preživela sam to.

Posle tebe ja sam žena
u ljubav ranjena.

Ref.
Kome sada lomiš krila,
kome prljaš postelju.
Kome ulaziš pod kožu
sve do kostiju.

Kome dane tugom mračiš,
kome crno oblačiš.
Ko za tobom plače ovih dana
kada ostane u noći sama.
Moja je to sestra po suzama.

Čemu sada takva presija
ma, sad mi treba anestezija.
Da bol ne osećam,
da te se ne sećam
u dugim noćima.

Sramota me je što sam tražila
anđela u liku đavola.
Izgubila sam, znam.
Na zidu plača sam
ime ti napisala.