Ana Nikolić

Ref.
Plakaćete za mnom oboje,
kad vidiš da se više ne smeje
i da to sa vama i bez mene loše je.
Kad te bude samu mrzeo,
kol’ko te je sa mnom voleo.
Ironija to je, al’ plakaćete oboje
za mnom.

Ne ucenjuj ga i ne preti mu
i ne traži mu da bira.
Jer on je ovde svoj
a s tobom samo tvoj
komad mira i nemira.

Da me nema, da ne postojim
znam da bih platila.
Al’ priznaj da sam ti ga uvek
boljeg vratila.

Ne izbacuj ga i ne sveti se
kad ga noćima nema.
Zaslužio je to i više sigurno,
al’ to ovde nije tema.