Imao je pogled koji žene nervira,
držao se kao da je centar svemira,
gledao me sa visine, k’o sa oblaka.
Oduvek sam slične njemu slala dovraga.

Pričao je muškim glasom, k’o iz bureta.
Uhvatih se da ga slušam kao ukleta,
al’ nijedna reč do mozga mi ne dolazi.
Znam ja šta je sa mnom kad mi gore obrazi.

Ma to je to, kad su nervi
kao strune zapeti.
Ma to je to, zdravo ljubavi,
a zbogom pameti.

Ref.
Od toga dana ništa nije kao prije,
od toga dana ja ne brojim godine.
Eh, da sam tada znala to što sada znam.
Nikuda iz kuće ne bih izašla taj dan.

I ne bi ovo srce puklo na dvoje,
i ne bih rekla jedan život malo je.
A vreme leti, život brzo prolazi.
A još zbog njega meni gore obrazi.