Ana Nikolić

Vidim tebe pored sebe,
a budim se i sve je to san.
Jer ti si uveliko s drugom
namirisan, raskopčan.

Ma, nemoj da se kriješ, da te je sram.
Jer ako nešto umem, onda patiti znam.
Nije moje srce više posesivno,
baš divno.

Ref.
Hoću da te gledam dok se ljubiš sa njom,
da shvatim šta mi fali u krevetu mom.
I priznam celom svetu koliko si mi drag,
kad pređeš moga bola prag.

Lažem tebe, lažem sebe,
da sam hladna, ništa ne osećam.
A onda planem i poludim,
kad se setim da se ne budiš sam.