Danijela Vranić

Nikada me nisi pred svetom držao za ruku,
nikada me nisi poljubio.
Kako opet tvoje suze zbog nje da me dotuku,
kad odavno si me ubio.

Nikada me nisi pred svetom nazvao svojom,
kad bi znao kako boli to.
Čak i kada zbog nje piješ ja se osećam tvojom
valjda mi je tako suđeno.

Ref.
Da ne vidi ona, da ne vide drugi,
opet pristajem na sve.
Još samo većeras me iskreno ljubi,
možda sutra mi ne osvane.

Ako vidiš da se mučim i da teško dišem,
ti u drugu stranu pogledaj!
Ako primetiš da srce kuca mi sve tiše,
ništa me o tome ne pitaj!